Obeležen 21. mart – Međunarodni dan šuma

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović najavila je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana šuma 21. marta, da će u narednim danima potpisati ugovore sa 38 lokalnih samouprava u Srbiji, kojima će resorno ministarstvo sufinansirati projekte pošumljavanja sa ukupno 100 miliona dinara.
– Kada sam pre nekoliko meseci preuzela resor, jedan od glavnih prioriteta koji sam postavila bilo je smanjenje aerozagađenja i očuvanje prirode. U najkraćem mogućem roku raspisali smo tri konkursa, kroz koje smo gradovima i opštinama stavili na raspolaganje 400 miliona dinara za zamenu dotrajalih kotlarnica, individualnih ložišta i pošumljavanje – rekla je Vujović, saopštilo je ministarstvo.
Istakla je da su zelene površine izvor kiseonika i da joj je zato posebno zadovoljstvo što će u narednim danima potpisati ugovore sa 38 lokalnih samouprava.
– Njima ćemo pomoći da pošume delove svoje teritorije, ozelene parkove, školska igrališta i posade nove drvorede - rekla je ministarka Vujović.
Zaštita šuma je, prema njenim rečima, jedan od najvažnijih elemenata zaštite životne sredine. Zato moramo da čuvamo i unapređujemo staništa, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta i unapređenje kvaliteta vazduha, poručila je Vujović.
– Sve ove oblasti možemo da unapredimo samo ako se šume i priroda koriste na održiv i racionalan način. Šume su glavni činioci životne sredine, i moramo dati sve od sebe da ih sačuvamo – istakla je Vujović i podsetila da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji će između ostalog, doprineti sistemskom prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove i identifikaciji mera koje bi trebalo preduzeti u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena i povećanja otpornosti, pored ostalih i sektora šumarstva. To će imati višestruke pozitivne efekte po građane, privredu i životnu sredinu, dodala je ona.
Povodom Svetskog dana šuma na desnoj obali Save kod Beogradskog sajma, gradonačelnik Beograda, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji i predstavnici britanskih kompanija, simbolično su posadili 189 stabala. U akciji „Drvo za Beograd” zasađeno je više od 2 hiljade stabala.
– Šume nam pomažu da dišemo punim plućima, svako stablo je važno i daje neprocenjiv doprinos zdravlju ljudi. Jedno odraslo stablo godišnje apsorbuje oko 150 kilograma ugljen dioksida, a dva čoveka u Beogradu mogu da dišu kiseonik koji proizvede jedno stablo - istakao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.
– Šume i zelene površine imaju važnu ulogu što se tiče međunarodne borbe protiv klimatskih promena i neophodne su i za biodiverzitet i za kvalitet vazduha - rekla je  Šan Meklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji. 
Srbija je najmanje pošumljena zemlja regiona. Pošumljeno je manje od 30 odsto teritorije, a predviđeno je da do 2050. godine pošumljenost dostignemo 41 odsto. Međutim, u poslednjih pet godina utvrđen je pad u obimu pošumljavanja i to za 40 odsto.
– Našoj zemlji je potrebno novih milion hektara šumskih površina i to je nemoguće realizovati ukoliko čitava zajednica ne razume to kao jedan projekat od izuzetnog nacionalnog značaja koji ima i svoje ekološke, socijalne, privredne i kulturološke posledice – istakao je prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.
Od oko dva miliona i 250.000 hektara pod šumom, skoro pola je u privatnom vlasništvu.
– Mi stimulišemo vlasnike privatnog šumskog zemljišta kroz dodelu besplatnih sadnica za pošumljavanje, kroz stimulisanje njihovih udruživanja u procesima pošumljavanja – navela je Ljiljana Sovilj, iz Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Već smo naveli da će Ministarka zaštite životne sredine, povodom obeležavanja Međunarodnog dana šuma 21. marta, u narednim danima potpisati ugovore sa 38 lokalnih samouprava u Srbiji, kojima će resorno ministarstvo sufinansirati projekte pošumljavanja sa ukupno 100 miliona dinara.
Treba reći da je inicijativa za obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenuta u okviru Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Izabrani datum kada bi se ovaj dan obeležavao je 21. mart, kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.