U preradi drveta zaustavljen trogodišnji pad proizvodnje

Sve što je veliko ne znači da je dobro, ali sve što je dobro, to je veliko...

U ovom broju opširno pišemo o oktobarskom Sajmu nameštaja u Beogradu, nekada jednoj od najznačajnijih manifestacija u sferi proizvodnje i distribucije nameštaja, dizajna, drvne industrije i pratećih delatnosti. Paralelno je održan i Sajam mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, o čemu takođe pišemo u ovom izdanju. Od ukupnog broja izlagača (63) na obe manifestacije, samo dvadesetak ili trećina su bili proizvođači nameštaja... 

Obe manifestacije su, bez puno reda, strpane u samo dve hale i prolaz između njih, takozvanu halu 3A u kome je, već tradicionalno svoje nove modele izložio naš najpoznatiji proizvođač nameštaja, kompanija SIMPO. Po kvalitetu izrade, materijalu i dizajnu izloženih modela, većina izlagača je bila na nivou ili čak iznad prethodne manifestacije, ali je sajam objektivno bio realna slika društvenih prilika, sa neočekivano malim brojem izlagača, skupim izložbenim prostorom, ulaznicama i nizom organizacionih propusta, tako da je njegovo urušavanje dostiglo vrhunac...  

Podsećamo da je nakon desetak godina permanentnog rasta proizvodnje i izvoza u preradi drveta i proizvodnji nameštaja, u Srbiji prvi put zabeležen pad proizvodnje polovinom 2022. godine i od tada ovaj sektor je tri godine zaredom beležio manji obim proizvodnje i izvoza, a sve veće probleme. Drvoprerađivači su posebno isticali probleme netransparentne raspodele sirovine i izraženoj korupciji bez koje se teško dolazilo do sirovine.

Čini se da je trogodišnji negativan trend u proizvodnja proizvoda od drveta zaustavljen jer je, prema podacima PKS, za devet meseci 2025. godine, proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja, u odnosu na isti period 2024. godine, povećana za 2,9%.

Prema istim podacima izvoz proizvoda od drveta u ovom periodu povećan je za 6,3% a povećan je i uvoz ovih proizvoda za 19,5% pa je u spoljno-trgovinskoj razmeni proizvodima od drveta, ostvaren deficit od 53 miliona dolara.

Neznatno je smanjen izvoz rezane građe za 0,2% ali je uvoz rezane građe u prvih devet meseci prošle godine u odnosu na komparativni period 2024. godine, povećan za 10,7%. Smanjen je izvoz oblovine za 27,2%  ali je uvoz oblog drveta povećan za 62,7% što znači da su kapaciteti primarne prerade drveta i potražnja za sirovinom veći od mogućnosti naših šuma koje se iz godine u godinu, prema podacima, seku znatno više od optimalnih mogućnosti.   
Od januara do kraja septembra 2025. godine izvoz građevinskih elemenata od drveta povećan za 27,4% ali je povećan i uvoz građevinskih elemenata od drveta za 33,3%. Izvoz ambalaže od drveta povećan je za 17,2%, dok je uvoz ambalaže od drveta povećan za 12,8%. Uvoz ploča iverica povećan je za 17% a uvoz ploča vlaknatica je veći za 2,3%.

Za devet meseci 2025. godine proizvodnja nameštaja je smanjena u odnosu na isti period 2024. godine za 2,9%, dok je izvoz nameštaja od drveta povećan za 14,6%, ali je povećan i uvoz nameštaja od drveta za 11,4%. 

Uz izražene kadrovske probleme, u drvoprerađivačkom sektoru je zabeležen blagi pad broja zaposlenih, a zarade su znatno manje od republičkog proseka. S obzirom da su društveni uslovi nepromenjeni i da smo opterećeni nizom problema, odgovorno tvrdim da u drvnom sektoru nema optimizma i da je stanje sve teže. U jednom prošlogodišnjem istraživanju PKS skoro četvrtina ispitanih firmi je ocenila da je poslovna klima loša, a 66,3% smatra da je poslovni ambijent nepromenjen. Kada je reč o očekivanjima, oko 38% kompanija očekuje da će poslovna klima napredovati, dok 49,4% kompanija očekuje nepromenjeno stanje. Oko 12,7% očekuje pogoršanje poslovnog ambijenta. 

Biće dobro ukoliko podaci iz spomenutog istraživanja ostanu isti i da se u preradi drveta i proizvodnji nameštaja zadrže trendovi iz prvih devet meseci prošle godine, jer je činjenica da se veliki broj država nalazi u krizi, u recesiji ili pred recesijom, da u blizini već četiri godine bukti rat, da se svet sve više deli i naoružava, da je na ivici većih sukoba, a sve to zajedno određuje dalje tokove privrednih aktivnosti. Naša država je sve manje u prilici da pruži ozbiljnu podršku drvnom sektoru, a dugo toleriše ili produkuje nered u šumarstvu, kako kadrovskim rešenjima, tako posebno zbog sistema raspodele sirovine iz državnih šuma, koji je već dugo praćen netransparentnošću i otvorenom korupcijom.