Reforma upravljanja će teško izmeniti stare navike

Pre 34 godine 1. oktobra osnovano je jedinstveno JP Srbijašume. Poslednja decenija prošlog veka obilovala je krizom i nizom društvenih problema, ali je u sećanju značajnog broja šumara taj period ostao u sećanju kao uspešno doba srpskog šumarstva. Prvi generalni direktor JP Srbijašume bio inženjer šumarstva Milan Rodić koga smo pitali kako se seća tih dana, šta misli o današnjem šumarstvu Srbije, a šta o najavljenim promenama pravne forme JP Srbijašume... 

– Oni koji duže pamte sećaju se da se već prva poslovna godina JP Srbijašume poklapa sa veoma nepovoljnom društvenom situacijom: raspad zemlje, ekonomska kriza i embargo, rat u okruženju... Tada se činila neizvesnom svaka poslovna orijentacija, pri čemu se ne mogu zaobići tragične ljudske i socijalne posledice uopšte. Moramo, dakle, imati na umu društveno okruženje u kome su nastale i poslovale Srbijašume noseći pri tome posledice prethodnog načina organizovanja. Sa svojih 27 šumskih gazdinstava Srbijašume su nastale od ranijih 53 subjekta zahvaljujući Zakonu o šumama iz 1991. godine i prilikom osnivanja su imale veliki broj zaposlenih... Ali mi smo objektivno i vrlo brzo stvorili preduslove za dinamičan razvoj koji je bio praćen adekvatnom socijalnom integracijom svih zaposlenih, njihovim osećanjem pripadnosti kolektivu prepoznatljivog imidža i uspešnog razvoja. Bila je to firma sa jasnom vizijom integralnog gazdovanja šumama i šumskim područjima. Sve što smo uradili bile su naše ideje. Imali smo jasnu viziju i programe razvoja, znali smo šta hoćemo i kako to možemo. Imali smo dovoljno energije koja se stalno obnavljala, bili smo sigurni u sebe, svesni svog položaja, mogućnosti i ciljeva. Bili smo firma u kojoj se znalo ko šta radi i za šta je odgovoran, firma koja je bila uspešna i uvažena – kaže Milan Rodić, prvi generalni direktor JP Srbijašume. 
Drvo čini samo jednu desetinu 
od ukupne vrednosti šume 
– Mi jesmo bili uspešni, dinamični, transparentni, jer smo poštovali šumarsku struku i nauku. Šume su neiscrpan resurs, a mi smo šumama gazdovali integralno, jer je poznato da drvo čini samo jednu desetinu od ukupne vrednosti šume... Naši programi rada su podrazumevali korišćenje svih šumskih resursa od prikupljanja i proizvodnje pečuraka, lekovitog bilja i šumskih plodova, ovčarstva i turizma, do proizvodnje drvenog uglja, gradnje ribnjaka, vodenica potočara i mini hidrocentrala. Sve to nije išlo na uštrb našoj osnovnoj delatnosti, a formiranje JP Srbijašume je posebno pozitivno ocenjeno od strane stručne javnosti ne samo kroz naše pozitivno poslovanje nego prvenstveno kroz obavljanje bioloških radova, kroz negu, zaštitu i podizanje novih šuma i gradnju šumskih puteva. Formulacije Zakona o šumama su predstavljale realnu osnovu i okvir za propulzivan razvoj  i istinsko integralno gazdovanje šumama i šumskim područjima – kaže prvi generalni direktor JP Srbijašume.

– A ja mogu s ponosom reći da sam časno otišao, nisam preduzeće predao kriznom štabu i ni na koji način nemam učešća u sunovratu JP Srbijašume posle 5. oktobra 2000 godine. Nakon oktobarskog prevrata na ove prostore su zajedno stigle globalizacija i partokratija, pa su u našu zemlju ubrzo i skoro legalno ušle sumnjive privatizacije ostavljajući iza sebe armiju otpuštenih i nezaštićenih radnika. Partijska podela vlasti je dovela i do sunovrata do tada uspešnog JP Srbijašume. Dosovska vlast nije samo uništila Srbijašume, uništila je srpsku privredu u celini, a za to niko nije odgovarao – kaže Rodić. 

– O današnjem stanju u šumarstvu naše zemlje ne bih govorio, a nemam ni adekvatan uvid u poslovne rezultate. Ne raduje me ono što povremeno čujem od nekih još aktivnih kolega. Šumarstvo se svelo samo na drvo, a seče su znatno veće od bioloških mogućnosti šume. Mi to nismo radili, sekli smo oko 62% od prirasta i bili uspešniji, a cilj je uvek bio da stanje u šumi ostane bolje. Čujem da se u proteklih nekoliko godina seče mnogo više nego što to šumarska struka nalaže, a plate su im navodno loše, biološki radovi i gradnja šumskih puteva zanemareni... Po načinu na koji se država odnosi prema šumi, može se zaključiti kakav je njen odnos prema budućnosti, a država dugo i ozbiljno greši što rukovođenje javnim preduzećima šumarstva poverava nekompetentnim ljudima van struke. To vređa struku i inženjere šumarstva među kojima je sigurno najveći broj stručnih i poštenih ljudi – tvrdi Rodić.  

– Danas je sve drugačije, pa ako prihvatamo da reforma upravljanja javnim preduzećima predstavlja važan korak ka profesionalizaciji i efikasnosti, onda treba istaći da uspeh zavisi ne samo od organizacionog oblika, odnosno pravne forme i postavljenih ciljeva, nego  i od političke volje, transparentnosti i uspostavljanja snažnih mehanizama kontrole – kaže na kraju našeg razgovora Milan Rodić.

Rasprodaja državnih šuma, kao ni koncesija, ne bi trebalo da budu opcija 

U ovom časopisu smo već pisali da su organizacione promene šumarstva Srbije na početku ovog veka legalizovane novim Zakonom o šumama 2010. godine. Njime su obezbeđeni uslovi za održivo gazdovanje šumama i šumskim zemljištem kao dobrom od opšteg interesa, na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost, zatim unapređuje njihov potencijal za ublažavanje klimatskih promena, kao i njihova ekonomska, ekološka i socijalna funkcija, a da se pri tome ne pričinjava šteta okolnim ekosistemima. I ovaj zakon kao i onaj iz 1991. je hvaljen od strane šumarske struke, mada se o reformama upravljanja javnim preduzećima u Srbiji dugo govorilo, jer promene pravne forme su, navodno, predstavljale važan korak ka profesionalizaciji i efikasnosti, ali su istovremeno bile deo obaveza koje je Srbija preuzela od MMF-a 2019. godine. Ipak ne treba izgubiti iz vida da se usklađivanje sa novim zakonodavnim okvirima i međunarodnim obavezama, otvara se pitanje efikasnosti, transparentnosti i potencijalnih rizika u praksi. Jer treba znati da kod nas uspeh uvek zavisi i ima elemente političke volje, što znači da su upitni transparentnost i uspostavljanje snažnih regulatornih mehanizama.

Više puta smo pisali da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji posluje 545 javnih preduzeća sa 114.450 zaposlenih, na čijem čelu su više od polovine takozvani vršioci dužnosti, partijski kadrovi od kojih je samo petina imala odgovarajuću stručnu spremu. Zna se da prekomeran broj v.d. direktora, bez kompetencije, ne služi državi nego partijskoj strukturi, isto kao što je jasno da poslovni rezultati nekih javnih preduzeća imaju direktnu vezu sa činjenicom da njima upravljaju nekompetentni, a lojalni kadrovi. Od 33 velikih preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, u 20 kompanija rukovodioci su bez odgovarajuće stručne spreme. 

Takva praksa je već dugo i u šumarstvu Srbije, a ja godinama tvrdim da je država zanemarila stručnost i potcenila 500 šumarskih inženjera, a upravljanje šumarskim javnim preduzećima poverila ljudima koji teško mogu razlikovati bukvu od topole... Takvu praksu države sam nazvao diverzijom, a činjenica da su na čelu šumarskih javnih preduzeća nekompetentni pojedinci, posebno pogađa drvnu industriju, jer netransparentna raspodela sirovine iz državnih šuma, omogućava v.d. direktorima ovih firmi, otvorene, skoro javne malverzacije i oblik korupcije koja je, prema izjavama nekih drvoprerađivača, postala otvorena, skoro javna. A kako je lojalnost vertikalno strukturisana pojava, postaje jasnije zašto država toleriše koruptivne malverzacije ne samo u šumarstvu, nego u društvu uopšte. Kod nas je korupcija endemska bolest, ona je državni, odnosno partijski projekt. Korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca.
A onda smo došli do Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, koji je usvojen 15. septembra 2023, a u primeni je od jula 2024. Ovaj dokument predviđa da 142 javna preduzeća na republičkom nivou promene pravnu formu. Tvrdi se da je cilj unapređenje poslovanja, veća efikasnost, transparentnost i konkurentnost, u skladu sa svetskom praksom.

Zaboravlja se da su šumarski stručnjaci hvalili Zakon o šumama iz 1991. da su u teškim društvenim uslovima uspešno poslovali, da je sve to izmenjeno revolucijom 2000. godine, a da su šumari opet hvalili Zakon o šumama 2010. a poslovni rezultati su bivali sve lošiji, a korupcija je permanentno rasla...Sve se menja, pa su valjda i reforme upravljanja javnim preduzećima u Srbiji korak ka profesionalizaciji i efikasnosti, pri čemu rasprodaja državnih šuma koje su dobro od opšteg interesa, kao ni koncesija, ne bi trebalo da budu opcija. To sugeriše praksa u svetu koja se ne sme zanemariti. Moram još istaći, da ovaj narod pamti promene pravnih formi niza firmi, posle kojih su sledile sumnjive prodaje. Transparentnosti i uspostavljanja snažnih regulatornih mehanizama kontrole bi trebalo da prate svaku organizacionu formu, ali ako je suditi po dosadašnjoj praksi u javnim preduzećima šumarstva, utabane i skoro javne staze korupcije, će teško biti promenjene.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 88, oktobar 2025.