Korak ka profesionalizaciji ili rizik po javne resurse?

Na sednici Kolegijuma direktora Javnog preduzeća za gazdovanje šumama Srbijašume održanoj početkom jula razmatrana je promena pravne forme tog preduzeća, a u javnosti se sada vodi polemika da li transformacija tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo (AD) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) može narušiti transparentnost, derogirati njegovu funkciju, pa čak i dovesti do toga da status šuma kao javnog dobra bude ugrožen.
Proces transformacije republičkih javnih preduzeća u društva kapitala, poput društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarskih društava (AD), predstavlja jedan od značajnijih izazova upravljanja državnim resursima u Srbiji.  

Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, usvojen 15. septembra 2023, a u primeni od jula 2024, predviđa da 142 javna preduzeća na republičkom nivou promene pravnu formu. Cilj, prema obrazloženju vlasti, jeste korporatizacija, odnosno unapređenje poslovanja, veća efikasnost, transparentnost i konkurentnost, u skladu sa svetskom praksom.

Međutim, ova reforma, koja je deo obaveza koje je Srbija preuzela od MMF-a 2019. godine, iako usklađena sa novim zakonodavnim okvirima i međunarodnim obavezama, otvara pitanje efikasnosti, transparentnosti i potencijalnih rizika u praksi.

Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta kaže za Insajder da ova reformska inicijativa nije usledila tek kao aktuelni trend, već kao nastavak već uspostavljenih strateških ciljeva države iz prethodnih godina.

„Transformacija svih javnih preduzeća u skladu je sa Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, a cilj je profesionalizacija upravljanja i smanjenje političkog uticaja na rukovodstvo preduzeća“, pojašnjava Minić, ukazujući da je suštinski cilj ove reforme unapređenje upravljačke odgovornosti i smanjenje političkih pritisaka.

Sa druge strane, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazuje na hronične probleme u sprovođenju zakonodavstva i menadžerskoj praksi u javnim preduzećima.

„Država, odnosno Vlada Srbije, duže od deset godina nije želela da primeni zakonska pravila doneta da bi upravljanje bilo stručno i pod adekvatnim nadzorom. Umesto toga, Vlada se otvoreno rugala tim pravilima dovodeći u pitanje ne samo vladavinu prava, već i javne resurse vredne milijarde evra, držeći na čelu preduzeća direktore i vršioce dužnosti direktora kojima je odavno istekao mandat“ naglašava Nenadić, ukazujući na dugotrajan deficit u zakonitoj praksi upravljanja.

U kontekstu upravljanja prirodnim dobrima poput šuma, Minić ističe pravnu sigurnost i nepromenjivost statusa državnih šumskih površina uprkos promenama u organizacionoj formi preduzeća.

„Promena pravnog statusa preduzeća ne menja status samih šuma – one su javno dobro i ne mogu biti predmet privatizacije,“ precizno navodi Minić, potvrđujući da su šume prema zakonima Republike Srbije zaštićene kao dobra od opšteg interesa. Ipak, on upozorava na moguće buduće izazove vezane za menadžment i potencijalne pritiske.

„Najveći rizik leži u mogućoj budućoj privatizaciji kompanije koja upravlja šumama, što može dovesti do pritisaka na profit na uštrb ekoloških i socijalnih funkcija šuma,“ upozorava Minić.

Na sistemske slabosti koje podstiču neadekvatnu transparentnost i potencijal za zloupotrebe u procesu upravljanja državnim resursima ukazuje i Nemanja Nenadić.
„Iako taj zakon sadrži neka dobra rešenja, ne može se verovati na reč, da će novi sistem upravljanja i promena organizacionog oblika dovesti do boljeg upravljanja javnim resursima i kvalitetnijih usluga koja ova preduzeća pružaju građanima. Umesto sistema gde Vlada postavlja direktore i članove nadzornih odbora, ubuduće će ministarke privrede i energetike birati predstavnika države u skupštini akcionara, zatim ta (jednočlana) skupština bira članove nadzornog odbora, a oni direktora“, kaže Nenadić.
On dodaje da se takođe uspostavljaju novi mehanizmi za praćenje rada ovih preduzeća i realizacije planova, ali da još uvek nije dovoljno jasno šta će sve od tih podataka biti dostupno javnosti.
„Posebno veliki rizik za nastanak korupcije predstavlja pravno neutemeljeno ‘autentično tumačenje’ definicije funkcionera, zbog čega rukovodioci transformisanih javnih preduzeća neće imati obavezu da prijavljuju imovinu i prihode Agenciji za sprečavanje korupcije,“ ističe Nenadić.
Minić izričito naglašava da promena pravne forme sama po sebi nije dovoljna da bi se ostvarila depolitizacija i povećala transparentnost, već da su za to neophodni dodatni uslovi.
„Sama promena pravne forme ne garantuje veću transparentnost niti smanjenje političkog uticaja – ključ je u političkoj volji i efikasnom regulatornom okviru,“ ističe Minić, naglašavajući da bez čvrste političke podrške i adekvatnog zakonodavnog nadzora reforme mogu ostati na nivou formalnosti.
Nenadić potvrđuje ovaj stav, osvrćući se na primer iz prakse EPS-a, koji je 2024. započeo promenu organizacionog oblika.
„Novi zakon ne isključuje primenu pravila o pristupu informacijama, ali smo u praksi videli da je nakon transformacije smanjen obim podataka o nekim aspektima rada EPS. U javnosti je bilo dosta priče o mogućoj privatizaciji (prodaji) ovih preduzeća. Sama transformacija ne znači da će ona biti prodata, ali može da olakša neke vidove ulaska privatnog kapitala u vlasničku strukturu.“ konstatuje Nenadić, ističući da je neophodno uspostaviti jasna pravila transparentnosti i otvorenosti prema javnosti. Oba sagovornika prepoznaju da transformacija u skladu sa evropskim trendovima može doneti koristi ako se sprovede kako treba.
„Transformacija iz javnih preduzeća u korporativne subjekte jeste trend u Evropi, koji može pomoći u profesionalizaciji upravljanja i usklađivanju sa evropskim standardima,“ ocenjuje Minić.
Nenadić ukazuje na dodatne pozitivne pomake koje zakon donosi, ali i na opasnosti koje treba izbegavati.
„Novi zakon uvodi pravila i za preduzeća koja posluju u tržišnim uslovima, poput Telekoma, i treba da reši problem obuka o korporativnom upravljanju,“ navodi Nenadić, ali dodaje: “Stvar koju se najviše treba bojati jeste prikrivena prodaja javnih resursa ispod vrednosti, mnogo pre nego privatizacije na otvorenom nadmetanju.“

On posebno ističe rizike vezane za javno-privatna partnerstva koja bi mogla biti ugovarana mimo jasnih pravila i zakonske regulative.

Reforma upravljanja javnim preduzećima u Srbiji predstavlja važan korak ka profesionalizaciji i efikasnosti, ali uspeh zavisi od političke volje, transparentnosti i uspostavljanja snažnih regulatornih mehanizama, zaključuju sagovornici Insajdera.  
Kako ističu Slobodan Minić i Nemanja Nenadić, bez tih uslova, rizik od zloupotreba i gubitka javnih resursa ostaje ozbiljan izazov. Iz JP Srbijašume nisu odgovorili na pitanja Insajdera da li je procedura promene pravne forme tog preduzeća već pokrenuta i u kojoj je fazi.    

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 88, oktobar 2025.