Čovek bi u svemu trebalo da ima meru

Jedna mudra izreka kaže: Sve što je suvišno, protivno je prirodi... A još u antičko doba u Delfima, bio je izgrađen hram i svetilište mitološkog boga Apolona, kome se, između ostalog pripisuje da je imao lekarska umeća i veštine. Na pročelju hrama bilo je napisano sedam slavnih izreka. Najpoznatije su bile dve, a prvu Upoznaj samoga sebe, Sokrat je prihvatio kao glavnu vodilju svoje filozofije. Bogu Apolonu se takođe pripisuje razuman i umeren način života, a u njegovom hramu je bila ispisana i druga maksima koja je pozivala na umerenost u životu, u hrani, piću, emocijama, delovanju, umerenost u svemu. Ničega previše... 

Umerenost je bila jedna od temeljnih vrlina antičke filozofije i vremenom je, kroz religiju i moralne norme, ulazila i ukorenila se u tradiciju većeg dela čovečanstva, a značila je da bi čovek u svemu, baš u svemu, trebalo da ima meru. To je tačno, jer za sve što nije umereno dođe čas kad šteti i kad se ruši. Imati meru uvek je ravno skromnosti i dobroj nameri, isto kao što nemati meru vodi u oholost, zavist, sukobe, u kriminal... 

Današnji čovek je odavno zaboravio stare mudrosti i pouke, pa sve manje drži do umerenosti uz tendenciju da u svemu preteruje: od pohlepe i želje da dominira, neprirodne i preobilne ishrane, fizičke neaktivnosti i sedećeg načina života do prekomerne upotrebe alkohola, pušenja, tableta i narkotika koji mu upotpunjuju iluziju dobrog načina života.

Uz eksploataciju prirode i drugog čoveka, ljudi bezobzirno eksploatišu i truju sami sebe, svoje organe i svoje mogućnosti. To čine sve dok su zdravi, ili se barem tako osećaju, ne misleći pri tome na posledice. Zato neki analitičari duhovito tvrde da se mnogi ljudi brižljivije odnose prema svom automobilu ili mobilnom telefonu, nego prema vlastitom organizmu. 

Savremeni čovek je opsednut blagodetima civilizacije i sve više gubi iz vida činjenicu da je civilizacija izmenila samo način njegovog života, ali nije unela ništa novo i ništa bolje u biohemijske i fiziološke karakteristike ljudskog organizma. Čovek je sazdan za kretanje, a ne za dugotrajno sedenje u automobilu, kafani, pred televizijskim ekranom ili za lenčarenje u mekoj fotelji. Čovek je zanemario ili zaboravio ovu činjenicu, pa usled smanjenih fizičkih napora i nedovoljnog kretanja, ljudi su osetno počeli da gube fizičku i radnu kondiciju. Pored toga, zbog zagađenog vazduha i buke, neprirodne ishrane, stresova, užurbanog života i drugih nepovoljnih uticaja urbane sredine, ljudi su sve manje otporni i sve više obolevaju. 

Kada je reč o savremenom otuđenju čoveka od prirode i neodgovornog ponašanja ljudi i ljudskih zajednica prema prirodi, pa i prema čovekovom biću kao delu prirode, može se sa sigurnošću reći da se ekološki problemi čovečanstva, svode na činjenicu da se privilegije društvenog napretka postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu. 

Nažalost, sa ovog nivoa društvenih odnosa nije moguće očekivati da će ljudi blagovremeno i trezveno pojmiti ovu životnu činjenicu i učiniti malo napora za perspektivniji život. U takvoj društvenoj situaciji veći deo stanovnika sveta se sve češće suočava sa svakodnevnim stresom, različitim oblicima bolesti i epidemijama neviđenih razmera koja od pojedinca i društvene zajednice zahtevaju znatna odstupanja od uobičajenih obrazaca ponašanja i funkcionisanja, a to dalje kod ljudi izaziva različite reakcije, promene raspoloženja, napetost ili razdražljivost, zabrinutost, često strah i beznađe, što su jasni pokazatelji da osoba otežano prolazi kroz ono što se dešava u njenom okruženju ili unutar nje same. 

Zato je važno u svemu imati meru i nikad ne treba zaboraviti da su blagodeti civilizacije izmenile samo način našeg života, ali ništa novo i ništa bolje nisu uneli u fiziološke i biohemijske karakteristike ljudskog organizma, pa se privilegije društvenog napretka postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu. A kad se tome doda činjenica da živimo u vreme kada svetom vlada totalna dehumanizacija, planetarne neracionalnosti i kad se čovek sve češće eksponira kao iracionalno biće i biće zla, ostaje malo mesta za optimizam...   

---

Problem sa ovim svetom je što pametni ljudi sumnjaju u sebe, a budale su pune samopouzdanja.              

Charles Bukowski